ПРАВИЛНИК О РАДУ
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
II ОСНОВНA ПРАВА И ОБАВЕЗЕ
III ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
IV УГОВОР О ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА ДИРЕКТОРА
V РАДНО ВРЕМЕ
VI ОДМОРИ И ОДСУСТВА
VII ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ
VIII ЗАРАДЕ, НАКНАДЕ ЗАРАДА И ДРУГАПРИМАЊА
IХ ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ
X МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ
XI УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ
XII ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
XIII ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
ХIV ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ
XV ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСЛОДАВЦА
XVI КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ
ХVII НАДЗОР
XVIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕVI ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Члан 38
Запослени има право на одмор у току дневног рада, дневни одмор и недељни одмор у складу са законом, с тим да одлуку о начину коришћења одмора у току рада, доноси директор у складу са законом.
Запослени који ради пуно радно време има право на дневни одмор у трајању од 30 минута, који не може да користи на почетку и крају радног времена.
Запослени који ради дуже од четири, а краће од шест часова дневно има право на одмор у току рада од најмање 15 минута.
Члан 39
Запослени који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи од 30 радних дана, стиче право да користи пун годишњи одмор после шест месеци непрекидног рада.
Запослени који први пут заснива радни однос, а у календарској години нема шест месеци непрекидног рада, као и запослени који због прекида рада дужег од 30 радних дана није стекао право на пун годишњи одмор за календарску годину, има право на сразмерни део годишњег одмора, односно право на дванаестину годишњег одмора за месец дана рада у календарској години.
Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити.
Члан 40
Минималан број радних дана годишњег одмора за једну календарску годину је 20 радних дана.
Дужина годишњег одмора одређује се на основу критеријума утврђених законом и мерила утврђених овим правилником.
Законски минимум од 20 радних дана увећава се по основу:
а) доприноса у раду, односно сложености послова радног места до 5 дана и то:
- за послове за које се захтева I - II степен стручне спреме 2 радна дана
- за послове за које се захтева III - IV степен стручне спреме 3 радна дана
- за послове за које се захтева V - VI степен стручне спреме 4 радна дана
- за послове за које се захтева VII - VIII степен стручне спреме 5 радних дана
- за запослене са посебним овлашћењима и одговорностима 5 радних дана
б) по основу услова рада 1 радни дан
в) по основу радног искуства 4 радна дана и то:
- за радно искуство до 5 година 2 радна дана
- за радно искуство од 5 - 15 година 3 радна дана
- за радно искуство преко 15 година радног стажа 4 радна дана
Укупан број радних дана годишњег одмора увећан по било ком основу, не може да пређе 30 радних дана.
Члан 41
Запослени може да користи годишњи одмор у два дела.
Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање три радне недеље у току календарске године, а други до 30. јуна наредне године.
Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора.
Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора, ако то захтевају потребе посла.
Плаћено одсуство
Члан 42
Запослени има право на плаћено одсуство са рада уз наканду зараде у укупном трајању до 7 радних дана у календарској години у случају:
1) склапања брака - 5 радна дана;
2) порођаја супруге - 3 радна дана
3) теже болести члана уже породице - 3 радна дана;
4) смрти члана уже породице - 5 радна дана;
5) добровољног давања крви - 2 радна дана рачунајући и дан давања
крви;
6) полагања стручног или другог испита - до 7 радна дана у току
календарске године;
7) селидбе сопственог домаћинства- 2 радна дана
Члан 43
Запослени има право на плаћено одсуство у трајању до 7 радних дана у календарској години у случају стручног усавршавања на које је упућен од стране Послодавца.
Неплаћено одсуство
Члан 44
Запослени има право на неплаћено одсуство без накнаде у случајевима:
1) неговања болесног члана уже породице, родитеља, односно
усвојиоца запосленог - пет радних дана;
2) смрти сродника који нису чланови уже породице запосленог - два
дана;
Директор може, на захтев запосленог, да запосленом омогући коришћење неплаћеног одсуства и у дужем трајању, али не дужем од 30 радних дана, кад то не ремети процес рада послодавца.
Неплаћено одсуство из става 2. овог члана може се одобрити у случајевима:
1) болести у породици;
2) извршења посла који мора лично да обави;
3) бањског лечења које се не врши по налогу лекара;
4) посете брачног друга на раду у иностранству;
5) учествовање у културно - уметничким и спортским такмичењима.
За време неплаћеног одсуства у смислу став 1 и 2 овог члана,
запосленом мирују права и обавезе, ако законом односно правилником о раду није друкчије одређено.
Мировање радног односа
Члан 45
Запосленом мирују права и обавезе из које се стичу на раду и по основу рада, ако одсуствује са рада због:
1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру
међународно - техничке или просветно - културне сарадње у дипломатска,
конзуларна и друга предствништва.
3) избора односно именовања на функцију у државном органу, политичкој или
синдикалној организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да
привремено престане да ради код послодавца.
4) издражавања казне затвора односно изречене мере безбедности васпитне
или заштитне мере у трајању од 6 месеци.
5) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члан 174.
Закона о раду
Запослени коме мирују права и обавезе из става 1 овог члана има право да се у року од 15. дана од дана одслужења односно дослужења војног рока
рад код послодавца.
Права из става 1 и 2 овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно - техничке или просветно - културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.
Преузми Правилник у Word формату
03. август, 2008
Поред ових послова, Дирекција обавља и друге послове који јој се поверавају од стране Оснивача односно, Скупштине општине.
Дирекција за развој и изградњу градске општине Барајево, ЈП је правни следбеник Друштвеног фонда за грађевинско земљиште који је настао 01. априла 1990. године трансформацијом тадашње Самоуправне интересне заједнице за комуналне делатности, грађевинско земљиште и путеве општине Барајево.
Скупштина општине Барајево је 26. фебруара 1999. године донела одлуку о оснивању Јавног предузећа за грађевинско земљиште и изградњу општине Барајево а Привредни суд у Београду је донео Решење VI Fi – 4398/00 којим је Дирекција уписана у Судски регистар 17.12.2001. године.